VREME | BR 1106 | 15. MART 2012.

KULTURA Koncert

Jesen u prahu

dragan kremer

Zoran Predin & Matija Dedić, KNU, Beograd, 8. III 2012.

Nisam jedini pred kojim je Ivan Goran Bregović - najveći rok-pjesnik

naših naroda & narodnosti - ranih '80-ih nezvanično priznavao da od

domaćih novotalasnih sastava najviše ceni Lačni Franz (dalje: LF), e

da bi malo zatim u intervjuima tvrdio (ne citiram) kako nije blesav da

pravi muziku samo za neke tamo studente kao LF. Tada beše nepredvidivo

da će Zoran Predin - pevač, glavni autor i vođa LF - ikad obraditi

neku numeru Bijelog dugmeta, a primere kao gađane njegovom Cigani v

prahu uvesti u hram-srpske-kulture. I da to uopšte neće zvučati loše;

naprotiv.

Posle 15 godina obustavivši svoje valentinovske koncerte u Ljubljani,

Predin osvajanje novih termina, teritorija i slušalaca nastavlja u

skladu s aktuelnim albumom Tragovi u sjeti (2011, Aquarius,

Hrvatska/Menart, Srbija), plodom ravnopravne saradnje sa

džez-pijanistom Matijom Dedićem iz Zagreba. Vrsta ovog izdanja (obrade

uglavnom veoma poznatih pesama jugoslovenske popularne muzike) uopšte

nije iznenađujuća budući je Zoran svoju raznovrsnu solo-karijeru rado

šarao verzijama tuđih (ali ne ex-YU) numera mnogih stilova i

nekomercijalnih statusa. Sadržaj tj. izbor Tragova... možda jeste

mnogima neočekivan (TV-songovi, rok/pop-balade... Jugoslavije '70-ih i

'80-ih prošlog veka), ali autoru Predinovog kalibra teško da se posle

stotina objavljenih pesama može prigovoriti npr. pokušaj

komercijalizacije kad tumači numere zajedničke mladosti i ličnih

preloma.

Najlepše iznenađenje ovog diskografskog i koncertnog programa međutim

počiva u hrabrom, čistom i kreativnom postupku obrađivanja - samo

glasom i koncertnim klavirom. Posle Arsena Dedića, naravno, to se

na-ovim-prostorima nisu usudili ni razglašeni vokalisti kao Z. Čolić,

a evo sad dosledno rade vodeći kantautori (i navodno slabi pevači)

Predin te (isključivo na sopstvenom materijalu) Balašević, ujedno i

ovdašnje preteče sve popularnije stand-up komedije.

Cena takvog pristupa je ograničavanje na manje, akustične sale

pozorišnog i 'klasičarskog' tipa, pod uslovom da raspolažu

odgovarajućim klavirom. Tako je prosedi šarmer Predin za 8. mart

zaposeo koncertnu dvoranu KNU/Kolarčevog narodnog univerziteta (oko

800 posetilaca, ulaznice 1.200-1.700d.). Kao i CD Tragovi... ovaj

nastup setno su uokvirili Još jedan prođe dan i A sad adio,

špic-songovi masovno omiljenih YU-serija iz takođe zlatnog doba JRT i

beogradske TV-produkcije (Pozorište u kući; Vruć vetar), a protkali

Zoranovi ni previše česti niti dugi monolozi, već redovno s poentom

kakva mu je manjkala u Novom talasu. Neosporna duhovitost uspešno je

nosila i konferanse na tragu lascivnosti još uvek živućeg und

nastupajućeg Stjepana Đimija Stanića, kao što se upliv šansone osetio

mnogo jače nego samo u Galeb i ja (Z. Runjić-T. Zuppa via Oliver

Dragojević), ili Tvoje nježne godine Matijinog oca Arsena Dedića, s

kojim Predin ima višestruke stare saradnje.

Još jedno, veoma prijatno iznenađenje je jasno primetan napredak

Predinove vokalne tehnike, u interpretaciji obogaćen i njegovim

iskustvima s glumom i namenskom muzikom. Iako u par trenutaka na ivici

da zazvuči kao 'Čangalović peva narodne', briljirao je baš u tačkama

najbližim folku: s potmulom klavirskom pratnjom u sevdahu Što te nema

(sad kad smo Jadranki Stojaković potrebniji nego ona nama), i u

malovaroškoj Azra (R- Boban/G. Gunjak via Sead Memić Vajta). Bajagin

Plavi safir nije u Tragovima... jer izgleda još nije 'došao na pravu

meru', dok Te noći kad umrem pokazuje da je Bregović zalud 'od Tife

pravio pjevača, a od Alije - Alena', jer su njihovo vrečanje i

poseljačeni aranžmani zadugo zatrpali ovu pesmu. S druge

strane/dikcije, ovo veče bilo je i prikrivena svetkovina pokojnog

srpsko-hrvatskog jezika (Predin koristio i hrvatske prepeve svojih

radova), šarmantno ispomeranih naglasaka s prelivom slovenačkog, te

miraždžikom i šadrvanom na vr'.

Naoko lako 'spuštanje' hitova na 1 osnovni, pa još akustični

instrument, poslovično kaže '2-3 akorda na gitari', ali je bitno

drugačije za klavir = orkestar. Matija Dedić uz zavidnu džez-karijeru

i diskografiju, dokazan i albumima obrada (Arsenove, Džibonijeve,

božićne... pesme) i saradnjama s nizom pevača, iz ugla znalačkog,

nenametljivog pratioca uzletao je dovodeći Maglu (K. Metikoš/I. Krajač

via Josipa Lisac) na prag gospela, Balaševićevu tipično tamburašku

Priču o Vasi Ladačkom pod slapove romantičarskog pijanizma, a Zoranovu

Za šaku ljubavi usred tanga. No Predin je ovaj program uravnotežio

jednakim brojem sopstvenih pesama, ne samo LF-predvidivih (epski

Praslovan, evergrin Čakaj/Čekaj me) i opskurnih (Osoba A), nego i

pravim izazovima kakav je Matijin favorit Šta bi mi bez nas/Kaj bi mi

brez nas, jedina Zoranova na Tragovima... Bilo da je aranžman rešen

bas-kičmom uz sasvim malo ukrasa van tih uznemirujućih figura, ili

raskošnim džeziranim pasažima, Matija Dedić pružio je školske primere

za klavirsko obrađivanje dinamičnih rokerskih numera. Među vrhuncima

večeri tako su bili i LF-stariteti Naj ti poljub nariše ustnice, Pridi

k meni/O mladom studentu i udanoj ženi, nežna Lepa, ko ti pride/Ljepa,

dok me ljubiš, Inventura pune zrelosti, i nekada možda hermetične

Vse/Sve je tvoje i Ne mine niti dan/Vilenjak koje se rascvetavaju u

porodičnom ključu (kćeri, ocu). Potonju Zoran uživo obično posvećuje

prijateljima koje je poslednjih godina izgubio, a u Beogradu su u toj

najavi uz Glavana & Vrdoljaka, Boška Petrovića, rukometaša Iztoka Puca

i članovi EKV.

Elegantni tamni dvojac kome kormilar nije potreban osećajno je za Dan

žena ispunio Zadužbinu i posle 2 sata na bis je došla i Jesen u meni

(H. H. Hus), uzvratna poseta Akiju Rahimovskom i Parnom valjku koji su

istovremeno držali prvi od svojih 5 rasprodatih nastupa malo dalje, u

Sava centru.